Kulturni kontekst (za) konstruisanja ”teorija zavera”

Karakteristike distopijske literature, poput bezizlaza, paradoksa, apsurda i drugih obeshrabrujućih ali i na otpor motivišućih temata, čini se da su danas postale deo naše svakodnevnice. Razlike izmedju fikcije i realnosti sve su manje, a još samo poneki futuristički koncept nije ostvaren ili realno moguć.

U samo nekoliko nedelja, u kulturnim institucijama i organizacijama u Srbiji došlo je do naglih i brutalnih promena personalnih i uređivačkih praksi i politika. Iako nije teško naći slične ili srodne primere drastičnih kršenja procedura i zakonskih pravila u poslednjih nekoliko godina i decenija (npr. KCSG i MSUB Beograd, KC Novi Sad, KC Požega itd), aktuelna učestalost ovakvih događaja kao i niza pratećih saopštenja i objašnjenja, ukazuju na ubrzanje fenomena koji možemo, paradoksalno, shvatiti na dva podjednako logična načina: jedan je da aktuelnoj vlasti (kao ni vladajućoj ideologiji a ni ideologiji vladajućih) uopšte nije stalo a drugi da joj je upravo vrlo stalo do kvaliteta kulturne politike i produkcije.

Nastavljamo naš program upoznavanja stručne i šire publike sa profesionalnim iskustvima stečenim tokom boravaka i saradnji naučnih i kulturnih radnika i radnica, umetnika i umetnica, aktivistkinja i aktivista u inostranstvu.

U okviru programa „REX PREPA(R)KING" Nenad Pinter, Nebojša Glišić i Sebastijan Asimovski, aktivisti i projektni koordinatori mlađe generacije imali su priliku da istražuju arhive i sećanja aktera i akterki debatnih programa iz istorije Rexa. U odnosu na prethodno održan konsultativni seminar na kom su izneta osnovna zapažanja iz dotadašnjih istraživanja, izvedenih realizacijom intervjua sa akterima i akterkama programa kao i konsultovanjem audio i video zapisa debata, tribina, seminara i drugih raznih arhivskih materijala, ovom prilikom istraživači iznose svoje zaključke i kreiraju online debatu na osnovu video izlaganja.

Iz najave prvog seminara: “Ime Kulturnog centra Rex bilo je i ostalo zvučno na nezavisnoj beogradskoj umetničkoj sceni. Taj dojam važi i za pripadnike mlađih generacija koji nisu imali priliku da isprate Rexov program iz druge polovine 1990-ih i 2000-ih, pa čak i za one koji su umetničku scenu krenuli da prate i oko 2017. kada se Rex preselio iz svog dotadašnjeg prostorija u Jevrejskoj ulici, i samim tim ostao bez prostora za izvođačke umetnosti.”

U Kulturnom centru Rex (Maksima Gorkog 17a) u ponedeljak 9. marta biće održan „sveaktivistički seminar“ na temu koju već 125 godina obrađuju i bistre detlići, čeljugari, slavuji i vrane celog sveta a koja se može sažeti u pitanje „Kuda, kako i zašto dalje?“. Deveti mart je značajan i zapamćen datum za politički aktivizam u Srbiji i regionu u proteklih 30 godina, godišnjica je zato moguće dobra prilika za rekapitulaciju prošlih, aktuelnih i budućih aktivističkih vizija, strategija i taktika.

Žiri posustalih i neposustalih aktivistkinja i aktivista, u sastavu Snežana Baralić Bošnjak (politikološkinja, Pančevo), Katarina Živanović (menadžerka u kulturi, Prag), Leila Šeper (ekonomistkinja, Sarajevo-Banja Luka), Draginja Stanković (filozofkinja, Leskovac) i Tim Photoexpo (Aradac) nagrade je dodelio radovima:

...

Mural “Tržišne reforme” podrazumeva crtež na zidu velikih dimenzija na kome su predstavljene naočare članova CK KPJ - učesnika u donošenju čuvenih Amandmana na Ustav iz 1963, 1967. i 1968. godine. Rad povezuje dva naizgled nespojiva, ali realno prisutna konteksta – privatnu školu koja se bavi problemima sticanja znanja, vizuelnog opažanja, mišljenja i oblikovanja i, državnu bolnicu - ortopediju koja procesuira hendikepirana i povređena tela u pravcu njihovog izlečenja ili dogradnje. U tom smislu, izabrani motiv - produžetak tela - naočare simbol su koji pokušava da spoji ova dva konteksta – fizički (materijalni) hendikep oka (istorijska uslovljenost) i metaforički hendikep mogućnosti gledanja u situaciji potrebe za nadogradnjom istog (sticanje znanja u privatnoj školi)